Timor Mortis Vedrane Rudan

Meni lično ostaje tajna šta se desilo sa (baka) Vedranom pa da se od vazda buntovne i subverzivne književnice pretvori u promotera globalno poželjnog narativa o pandemiji i vakcinama. Kako se od oštrog i neumoljivog pera pretvorila u apologetu Vučićevog režima i u pomirljivog zagovornika kovid pelcera? Da li su godine uzele maha ili je nešto drugo u pitanju, Bog će sveti znati.

Beograd, 06.02.2021.

Već par dana unazad pokušavam da shvatim čemu medijska halabuka oko vakcinaškog pohoda Vedrane Rudan na Srbiju.

Ne ulazim u tehničku stranu cele stvari. Koliko sam razumela, važeća regulativa daje pravo i stranim državljanima da se pelcuju u državi Srbiji. Nemam ništa protiv. Pristalica sam ideje zdravstvene internacionale i prava svakog čoveka na ovoj planeti da ima besplatno lečenje u bilo kom delu sveta u zavisnosti od konkretnih zdravstvenih tegoba.

Sudeći po činjeničnom stanju, u datom slučaju presudan je bio faktor brzine. Vedrana je navodno patila što tavori zamandaljena u svojoj kući i što ne može da izljubi svoje unuče, pa pošto su u Hrvatskoj liste čekanja podugačke, a ovde u Srbiji to dosta brže ide, dušebrižna beogradska pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat (u daljem tekstu, zbog uštede prostora, “brižna Tanja”) je svojoj riječkoj frendici velikodušno organizovala pelcovanje u Beogradu. Stvar je dodatno dobila na ubrzanju jer je Vedrana Rudan poznata, cenjena i voljena u Srbiji (fakat!) pa je kao zaslužni građanin po kratkom postupku dobila iglu u ruku, a sva je verovatnoća da će se i revakcinacija drugočinka odvijati turbo-speed dinamikom.

Ako je Vedrana odlučila da se imuno okrepi u Srbiji, to je njena stvar. I ranije su iz Hrvatske dolazili u Beograd da se bodu, doduše ne na Sajmu, već po haustorima i parkovima, pa su onda Beograđani uzvraćali posetu uz prateće svirke i koncerte. Druga su vremena bila, još je bila cela bivša Jugoslavija. A i sadržaj u špricevima je bio unekoliko drugačiji, ali to je već druga tema.

Ako je Vedrana pak uverena da će posle vakcine moći da zagrli i izljubi svoje unuče, plašim se da neće biti tako. Baka Vedrana ne zna ili joj je promaklo da sazna da će posle prve vakcine uslediti još jedna, pa  još jedna, pa onda još jedna i tako u nedogled jer nijedna od prethodno primljenih neće biti pouzdan štit od novih kovid mutanta. Ni maske, ni vakcine, ni bris od nazad ni od spreda, ni sva čuda ovog sveta neće više biti dovoljni, ni baka Vedrani ni drugim bakama i dekama poput nje, da ih zaštite od virusa i pandemija koji će nastaviti da se nezaustavljivo šire iz musavih usta i slinavih nosića unuka kliconoša koji su najopasniji kada im nije ništa i kad su samo prividno zdravi.

Meni lično ostaje tajna šta se desilo sa (baka) Vedranom pa da se od vazda buntovne i subverzivne književnice pretvori u promotera globalno poželjnog narativa o pandemiji i vakcinama. Kako se od oštrog i neumoljivog pera pretvorila u apologetu Vučićevog režima i u pomirljivog zagovornika kovid pelcera? Da li su godine uzele maha ili je nešto drugo u pitanju, Bog će sveti znati.

Ipak, fenomenološki mi je mnogo zanimljivija “brižna Tanja” koja u ovom srpsko-hrvatskom kovid trileru glumi njenog vakcionog impresarija. Dok se, naime, naša draga (baka) Vedrana brine samo o sebi, dotle brižna Tanja vapi da celokupnu umetničku scenu Regiona i Evrope regrutuje za Beogradski sajam. Brižna Tanja se ždere za zdravlje naših suseda i da se ona pita, svakog svog nesrpskog prijatelja bi rado videla s iglom u ruci. I zato neka se ne iznenade svi nesrpski umetnici širom Regiona i Evrope ako im uskoro stigne sms sa potvrdom termina za vakcinu na Sajmu jer brižna Tanja vodi računa i o njihovom ali i opštem dobru, jakako.

Da sam ja kojim slučajem (baka) Vedranin prijatelj, preko e-uprave bih joj pre zakazala termin za srpsko državljanstvo nego za ritualno bockanje na Beogradskom sajmu koje ionako ničemi ne služi i koje će je pre oterati u grob nego u zagrljaj svog unučeta. Sumnjam, doduše, da bi i od srpskog pasoša imala bilo kakve vajde, ali kad mogu koje kakvi, može vala i ona. A i zaslužila je!

p.s. Draga Vedrana, ne umire se od virusa, već od straha!

(Jasmina Stojanović)